Osnovni principi Internacionale piratskih partijaPirati imaju dve osnovne karakteristike kojima se razlikuju od “tradicionalnih” stranaka. Pirati nisu političari, već aktivisti, ali aktivisti koji su ušli u politiku. Aktivizam je stvar prošlog veka, jer je danas za stvarnu promenu neophodno ući u politiku, umesto samo uticati na nju.
To je rezultiralo u “bottom up” organizacionoj strukturi, tako da je moć u rukama samih članova partije. Vrh organizacije ima ulogu da ih objedini, a ne da bude na vlasti. Ipak, kada se radi o definisanju političkih ciljeva, organizacija ima “top down” model jer su problemi koje želimo da rešimo bitni za celo čovečanstvo, a ne samo za određene nacije, i ne mogu se rešiti na nacionalnom nivou.
Prva agenda koju su sve članice Internacionale piratskih partija usvojile na konferenciji u Beču definiše političke prioritete tako da su na prvom mestu globalni, zatim slede regionalni, zatim nacionalni, pa provincijalni i, na kraju, gradski problemi. To je u suštoj suprotnosti sa agendama “tradicionalnih” većine stranaka koje prvo ciljaju na nešto malo i lokalno, pa tek posle toga prelaze na veće probleme.
Ukratko, članovi su oni koji su glavni, a ne vrhuška, ali članovi mogu biti samo oni koji se slažu sa osnovna 3 principa piratskih partija. Principe je definisala Piratska partija Švedske (još u vreme kada Iternacionala nije ni postojala), i oni su:
1. Demokratija. Zaštita ljudskih prava i ličnih sloboda.
2. Oslobođenje kulture.
3. Patenti i privatni monopoli štete društvu.
ref: docs.piratpartiet.se/Principles%203.2.pdf
O ovim principima se ne može raspravljati na nacionalnom nivo jer su u nadležnosti Internacionale piratskih partija. Piratska partija jedne zemlje može ući u Internacionalu samo ukoliko ih prihvata i, analogno tome, članovi Piratske partije Srbije mogu biti samo ljudi koji se slažu sa osnovnim principima piratskih partija.
~
Piratska partija Srbije je pokret grupe građana za zaštitu osnovnih građanskih sloboda i to redom
- pravo na slobodnu i otvorenu komunikaciju
- pravo na slobodu izražavanja
- pravo na privatnost
- pravo na mesto za život
- pravo na zdravu životnu sredinu
- pravo na hranu
- pravo na energiju
- pravo na znanje i obrazovanje
- pravo na posao
- pravo na zdravstveno i socijalno osiguranje
- pravo na kulturni razvoj
- zalaganje za sekularnu drzavu
- zalaganje za transparentnost organa javne uprave, institucija i preduzeća koja su u vlasništvu države
- zalaganje da sva intelektualna dobra (softver, knjige, muzika, filmovi) koja se stvaraju i razvijaju sredstvima iz državnog budžeta budu u javnom vlasništvu
- zalaganje za ravnopravnu zastupljenost softvera otvorenog koda u obrazovanju
9 Responses to Deklaracija Principa
Leave a Reply
Javna arhiva piratskih konverzacija
AKTUELNO!!!
Pirate Parties International
balkanleaks.eu
Electronic Frontier FoundationOur mobile site
[...] This post was mentioned on Twitter by Int. Pirate News, Piratska Partija and Int. Pirate News, Piratska Partija. Piratska Partija said: Osiguraj svoja osnovna prava! Čovek je rođen da bude slobodan i nezavistan! Misli o tome! http://fb.me/Hry2Bm2v [...]
[...] Deklaracija Principa [...]
e,pirati!gde ste?
Pozdrav pirati Srbije. Koliko god ja podrzavao pirateriju i piratski pokret jedno pitanje me muci. Kako cu ja kao freelance web developer ili software developer koji odredjeni projekat radi par nedelja za klijenta zastiti da neko moj rad prekopira (ili ga izmeni) i da ga prodaje mojim potencijalnim klijentima po nizoj ceni?
A sta ce biti sa filmovima, muzikom i knjigama, ako svi budu shareovali? Zar se nece smanjiti prihod svim ljudima koji na tome rade? Naravno, znam da ce odredjeni broj ljudi puziti podrsku svojim omiljenim umetnicima i kompanijama kupujuci originalni software, ali zar nece tako vecina umetnika i filmskih kuca ziveti od puke dobre volje i donacije svojih fanova?
Ovo što pitaš nije dilema i danas autori i performeri već žive tako što prodau/trguju u okviru novih ekonomskih modela. Ne prodaju kopije i ne ponavljaju se sa ispraznim i opšte poznatim stvarima, isporučuju jedinstvene i nekopirljive performanse (dela). Autorsko pravo je bullshit i ontološka greška (http://harmful.cat-v.org/economics/intellectual_property/ && https://projects.eff.org/~barlow/EconomyOfIdeas.html), monopoli na kopiranje štete svima u vertikali našeg društva – od nas koji koristimo/kupujemo “dela” pa sve do onih koji ih prodaju i distribuiraju, jedino centrala kompanije ima korist od toga i niko više.
Dakle, zaključaj svoje parče koda ako ne želiš da se gleda unutra, hardverski ga kriptuj ako ne želiš da se kopira; isporučuj jedinstvena rešenja i naravno da ćeš imati para i posla.
Za filmađzije ne brinem, imaju ekskluzivitet na konto tehnologije (3D stereogramske slike) ne mogu da se kopiraju, iskustvo u bioskopu ne može da se iskopira tako da i dalje prave dosta para.
Pozdrav. Veoma mi je zanimljiva tačka 14 o tome da se učine slobodnim sva dela finansirana novcem svih nas. Čudno kako to nije nijednoj političkoj organizaciji zanimljivo.
Brisel je primetio probleme u razvoju nauke zbog zaključavanja znanja. Međutim, open access u okviru FP7 je samo još jedna obmana a ne rešenje. Proći će još par godina dok ne priznaju.
Treba stalno i stalno pričati o slobodama. Jednom će uvideti da je rešenje za sva pitanja bilo pred očima sve vreme.
Imam 55god, sad sam naucila tek ponesto o kompjuterima i samo hocu da vam stavim do znanja da mozete racunati i na stariju generaciju. Sa svim principima, se naravno, slazem, jer su to, uglavnom, principi demokratije ( najmanje loseg od svih losih drzavnih uredjenja)
Na žalost živimo u prividnoj demokratiji. Osnove demokratije su postale izlizane fraze… Mi hoćemo da skinemo prašinu sa vrednosti kao što su integritet, identitet, otvorenost i jednakost. Otvorenost i slobodan protok informacija nemaju alternativu – sve predrasude se jednostavno povlače pred otvorenošću.
Pozdrav!!!
Među pobrojanim slobodama nedostaje pravo na slobodu kretanja. Ono, iako je garantovano praktično svim ustavima ovoga sveta, preti da u decenijama koje su pred nama postane glavni kamen spoticanja između liberalnog i (kvazi)ekološkog pristupa ljudskim pravima. Ekolozi danas sebi isuviše daju za pravo da pod izgovorom potrebe za zaštitom životne sredine sve više sužavaju polje slobodnog kretanja pojedinca i propisuju pod kojim uslovima, na koji način i gde ono može biti dozvoljeno. To je veoma opasan uvod u novu vrstu diktature i kontrole nad ljudima, čija je ekološka opravdanost (najblaže rečeno) pod velikim znakom pitanja, a represivni karakter i činjenica da se na taj način ukidaju i poslednji kutci planete gde je čovek do sada zaista mogao da bude slobodan, verujem da su očigledni.